Тама густа и досадна,
у мени се нешто растаче,
чежња цвили жедна и гладна,
пустош запева и тихо плаче.
Далеко је мој раскошни цвет,
њен мирис ме ноћас не опија,
нема осмеха што ведри свет,
њен поглед ме ноћас не обавија.
Али, длан памти њене облине
и раме се њеног даха сећа,
душа је пуна њене милине,
у оку још дрема сва њена срећа.
Проћи ће све те туробне ноћи,
испразних дана завршиће се пир,
ускоро, она ће назад доћи
и мојим венама опет тећи ће мир.
Нема коментара:
Постави коментар