Пролеће...

Знам, прозаично, свака шуша је писала и пише о пролећу. Зато ја нећу. Само ћу да га укорим. Могло је и мало лепше да нам дође, а не овако слинаво хладно и влажно, са неком досадном кишицом која више личи на јесен. Онај зелениш што га је потерало пар дана летњих температура делује некако збуњено, па не зна да л' би кренуо даље или му је можда боље да свене.

Ови мудраци метеоролози кажу да ће колико сутра (данас) да се пролепша. Хајде да видимо. Ово ми не личи на пролеће, фали ми неки мирис у ваздуху.

Чисто да покушам мало да га погурам, ево шта је неко мудрији рекао...

НАПОН

Завапи клица, желим нићи,

из мрака, до врхунца!

Из прслих груди ја ћу дићи

Најлепшу химну сунца.

Завапи крило: да се родим,

Из страшног мучења и крви!

Звездама мирним да забродим,

На сунце да сигнем први.

Завапи суза: вај, да канем

Из бола који грца!

Донећу на свет, када панем,

Прву вест људског срца.

Дучић

Адмирал…

Овог 9. марта, после бесмисленог Дана жена, свим дамама поклањам „Адмирала“ Андреја Кравчука, причу о адмиралу Колчаку од почетка Првог светског рата, па до издаје и тужног краја и адмирала и царске Русије под ледом Сибира. Помислићете, мушки филм, рат, битке, бркате мушкарчине се убијају у блату... Нађе се и тога, али ово је пре свега филм о једној прохујалој епохи, о неким племенитим особинама које смо у данашње време заборавили, можда чак и потпуно одбацили. Ово је филм о поносу, части, вери, достојанству, страсти, пријатељству, о оном правом чојству и јунаштву, о једном времену када су те речи нешто значиле и у којем су вероватно нестали и последњи који су тим речима давали смисао. Ово је филм о љубави. Љубави према земљи, народу, човеку и наравно, о љубави према жени. Ово је прича о оној јединој и правој љубави, о љубави која се не издаје, која се не продаје јер нема цену, о љубави која се чак и жртвује управо зато што другачије то више не би била љубав. Ово није ни мушки, ни женски филм, ово је прича о људима, о томе какви би људи требало да буду и колико је у овом нашем кукавном свету мало места за праве људе.

Помислићете можда, као што сам ја помислио кад сам га први пут гледао, да је филм мало наиван, да смо све то давних дана већ гледали у неким другим филмовима. Ал' не да се Адмирал, чучне вам негде у подсвест и греје вас неком топлином, иритира све оне ђаволе који су вам се за живота уселили у душу и ум, изазива их својом ненаметљивом постојаношћу, својим порицањем зла, свешћу о сопственим манама и сталним трудом да их надвлада. Том својом наивношћу чак на тренутке заличи и на бајку, али зар није та наивност баш оно што нам недостаје у овој душевној пустоши коју живимо? Зар није вера у неке наивне и чисте идеале оно што нас оплемењује? Ово је филм-антипод Гордону Гекоу и свему што он и његова болесна филозофија живота представљају, филм који нас враћа у време кад смо у нешто и веровали.

Није ово најбољи филм на ту тему, али у данашње време су ретки филмови, приче, књиге, шта већ, који на тако једноставан, обичан и сликовит начин причају о неким добрим стварима које смо у јурњави за незнано чим одавно заборавили. Ово је филм о ономе за шта се живи и умире, о ономе што уздиже и даје смисао и животу и смрти. И ма шта прави Колчак радио, ма какав да је био, ма шта лоше да су они који су га познавали мислили о њему, овај филмски Адмирал је нешто чему би, по мом скромном мишљењу, сваки мушкарац требало да тежи.

Потражите филм на торенту. Нећу да пропагирам пиратерију (као!), па не качим директан линк, али потражите „ави“ фајл који се зове Admiral.2008.O.DVDRip_INTERFILM. Ако не успем овде да окачим превод, слободно ми пошаљите мејл и послаћу вам га. Није идеалан, јер сам га радио за кућну употребу и помало у журби, али мислим да је трунчицу бољи од онога што ћете наћи на нету. Ако су вам се допали „Сибирски берберин“, „Варљиво сунце“, „Исток-запад“... онда ће вам се сигурно допасти и „Адмирал“.

45...

Хтео сам нешто да напишем вечерас, ипак је ово „the big day“, али изгледа да то не иде тако. Бар не код мене. Увек био и остао кампањац. 

И тупим ја тако, мучим се да исцедим нешто, а онда ме дочека јединствена рођенданска честитка...

Mašina ti je "prolupala",

ne mogu da detektujem kvar,

kompjuterski sam duduk,

nikako da ukapiram u čemu je stvar!

Možda ti je nešto "kvrcnulo" u hardu,

ništa neobično, dešava se često,

kažu da je čekić tu veoma efikasan,

sve postavlja na svoje mesto...

Procesor se pregrejao,

za kulerima vapi,

bojim se da će s vremenom

načisto da izlapi...

I memorija rapidno otkazuje,

radi u nekom usporenom modu,

možda ne bi bilo loše

da konzumiraš samo kiselu vodu...

Čak se i grafika čudno ponaša,

čudne neke likove oponaša,

a i neke zloće stalno pokazuje,

to već na ozbiljan kvar ukazuje!

A možda ti samo fali neki "sitan" drajv,

ali za to treba duže vreme da ostaneš "draj"...

Doduše, i model je poprilično star,

jedan dobar apgrejd bi popravio stvar.

Mislim da i neki opasan virus

po mašini hara...

Posledica istog - nestašica para!

Da li da ti menjam softver ili da te samo "pregazim"?

(Doduše, taj nagon dobijem čim te spazim...)

Naravno, "gaženje" može dobro da prodje,

ali bojim se da ti "napajanje" glave ne dodje!

Zato, Simo, quickly opali po defragmentaciji

iliti uživaj u svojoj alijenaciji...

Хапи брдвеј ту ју,

хапи брдвеј ју ту ту... :))))))))))

Зар није сјајно? Капа доле! Свака част! Објављујем је овде само зато што је већ „окачена“ на једном другом месту (ви као не знате на којем), али зар после овога није у најмању руку пристојно да се запитам треба ли више да напишем и словце? Ја овако не бих умео. А ви?

Свима који залутате овде, у најбољој хобитској традицији, желим вам срећан свој рођендан! ;)