Овог 9. марта, после бесмисленог Дана жена, свим дамама поклањам „Адмирала“ Андреја Кравчука, причу о адмиралу Колчаку од почетка Првог светског рата, па до издаје и тужног краја и адмирала и царске Русије под ледом Сибира. Помислићете, мушки филм, рат, битке, бркате мушкарчине се убијају у блату... Нађе се и тога, али ово је пре свега филм о једној прохујалој епохи, о неким племенитим особинама које смо у данашње време заборавили, можда чак и потпуно одбацили. Ово је филм о поносу, части, вери, достојанству, страсти, пријатељству, о оном правом чојству и јунаштву, о једном времену када су те речи нешто значиле и у којем су вероватно нестали и последњи који су тим речима давали смисао. Ово је филм о љубави. Љубави према земљи, народу, човеку и наравно, о љубави према жени. Ово је прича о оној јединој и правој љубави, о љубави која се не издаје, која се не продаје јер нема цену, о љубави која се чак и жртвује управо зато што другачије то више не би била љубав. Ово није ни мушки, ни женски филм, ово је прича о људима, о томе какви би људи требало да буду и колико је у овом нашем кукавном свету мало места за праве људе.
Помислићете можда, као што сам ја помислио кад сам га први пут гледао, да је филм мало наиван, да смо све то давних дана већ гледали у неким другим филмовима. Ал' не да се Адмирал, чучне вам негде у подсвест и греје вас неком топлином, иритира све оне ђаволе који су вам се за живота уселили у душу и ум, изазива их својом ненаметљивом постојаношћу, својим порицањем зла, свешћу о сопственим манама и сталним трудом да их надвлада. Том својом наивношћу чак на тренутке заличи и на бајку, али зар није та наивност баш оно што нам недостаје у овој душевној пустоши коју живимо? Зар није вера у неке наивне и чисте идеале оно што нас оплемењује? Ово је филм-антипод Гордону Гекоу и свему што он и његова болесна филозофија живота представљају, филм који нас враћа у време кад смо у нешто и веровали.
Није ово најбољи филм на ту тему, али у данашње време су ретки филмови, приче, књиге, шта већ, који на тако једноставан, обичан и сликовит начин причају о неким добрим стварима које смо у јурњави за незнано чим одавно заборавили. Ово је филм о ономе за шта се живи и умире, о ономе што уздиже и даје смисао и животу и смрти. И ма шта прави Колчак радио, ма какав да је био, ма шта лоше да су они који су га познавали мислили о њему, овај филмски Адмирал је нешто чему би, по мом скромном мишљењу, сваки мушкарац требало да тежи.
Потражите филм на торенту. Нећу да пропагирам пиратерију (као!), па не качим директан линк, али потражите „ави“ фајл који се зове Admiral.2008.O.DVDRip_INTERFILM. Ако не успем овде да окачим превод, слободно ми пошаљите мејл и послаћу вам га. Није идеалан, јер сам га радио за кућну употребу и помало у журби, али мислим да је трунчицу бољи од онога што ћете наћи на нету. Ако су вам се допали „Сибирски берберин“, „Варљиво сунце“, „Исток-запад“... онда ће вам се сигурно допасти и „Адмирал“.
Нема коментара:
Постави коментар